Sistemi protivpožarne zaštite
- Home
- Sistemi tehničke zaštite
- Sistemi protivpožarne zaštite
Pod tehničkim sistemima protivpožarne zaštite podrazumevamo stabilne sisteme koji vrše automatsku dojavu i/ili gašenje požara. Njihova namena je da detektuju izbijanje požara, alarmiraju zainteresovane strane i aktiviraju sisteme za automatsko gašenje kako bi sprečili širenje požara i nastanak štete.
Iako se radi o sistemima tehničke zaštite, sistemi protivpožarne zaštite izdvajaju se od drugih tehničkih sistema, jer direktno štite ljudske živote („life safety“). Požari su najčešći vanredni događaji u Republici Srbiji, a značaj funkcionalnih, efikasnih i efektivnih sistema protivpožarne zaštite, kao dela sveobuhvatne zaštite od požara, je u fokusu interesovanja stručnjaka i zakonodavca koji je postavio standarde radi obezbeđivanja sigurnosti. Utvrđeni su kriterijumi zaštite od požara na različitim objektima shodno njihovom požarnom riziku, nameni, veličini objekta, broju ljudi koji u njima borave, itd.
SRPS EN 54 je grupa standarda koja pruža garant adekvatne zaštite od požara. Ova grupa standarda je nastala na osnovu evropskih EN 54 propisa i normi, i usaglašena je sa nacionalnim zakonodavstvom.
DBS se u svojoj ponudi, s obzirom na svoju delatnost, prvenstveno fokusira na tehničke sisteme sa funkcijom rane detekcije i dojave požara. U saradnji sa renomiranim kompanijama koje su svoju delatnost usmerile isključivo na protivpožarnu zaštitu, možemo vam pružiti celokupnu uslugu u oblasti zaštite od požara, uključujući projektovanje i ugradnju sistema. Kada je u pitanju oprema, naše poverenje ćemo poveriti pre svega Esser by Honeywell, ali i drugim renomiranim kompanijama. Kontaktirajte nas, a mi ćemo vam ponuditi najbolje rešenje za vaše potrebe.
Sistemi za ranu detekciju požara ili stabilni sistemi za dojavu i gašenje požara
Suština rane detekcije se ogleda u otkrivanju promena u štićenom prostoru u odnosu na „normalno“ stanje. Promene koje se mogu detektovati su različitog tipa, pa tako izdvajamo pojavu dima, plamena, gasova i promene u temperaturi. Značaj ranog otkrivanja ovih promena doprinosi brzom reagovanju i sprečavanju nastanka požara, njegovog lokalizovanja, pozivanja na zaštitne aktivnosti, evakuaciju i obaveštavanju nadležnih službi. Samim tim se smanjuje potencijalna šteta od nastanka i širenja požara, odnosno svih potencijalnih posledica po lica, imovinu i poslovanje.
Centralna jedinica vrši obradu informacija koje dobija od perifernih elemenata za detekciju i dojavu i na osnovu njih aktivira potrebne izvršne funkcije. Izvršne funkcije se mogu aktivirati automatski ili ručno u zavisnosti od kompleksnosti sistema, angažovanog ljudskog kadra i drugih uslova.
Stabilni sistemi za dojavu i gašenje požara imaju kao primarni zadatak da vrše zaštitu prostora i objekata od posebnog značaja. Ovi sistemi najčešće nalaze primenu u zaštiti server soba, arhiva i drugih prostorija u kojima se nalaze predmeti i oprema od kritičnog značaja za poslovanje.
Sistemi protivpožarne zaštite dizajnirani su za rano i efikasno detektovanje promena u štićenom prostoru i aktiviranje alarma, zvučne i svetlosne signalizacije. Oni obaveštavaju nadležne u cilju brze reakcije.
Sistemi protivpožarne zaštite su ključni za brzo detektovanje okolnosti koje dovode do požara i/ili (polu)automatizovanom reakcijom na požar sprečavaju njegovo napredovanje.
Sistemi protivpožarne zaštite su namenjeni, pre svega, korisnicima objekata koji su razvrstani u kategorije prema ugroženosti od požara na osnovu tehnoloških procesa koji se u njima odvijaju, vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti, vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta, značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača:
⦁ kategorija ugroženosti od požara – visoki rizik od izbijanja požara;
⦁ kategorija ugroženosti od požara – povećani rizik od izbijanja požara;
⦁ kategorija ugroženosti od požara – sa izvesnim rizikom od izbijanja požara.
Iako bi opšta preporuka bila da svi objekti u kojima ljudi borave duži vremenski period treba da imaju ugrađene sisteme protivpožarne zaštite, Zakon o zaštiti od požara definiše spisak objekata koji neće imati upotrebnu dozvolu ukoliko nemaju prethodno ugrađene i provereno funkcionalne sisteme protivpožarne zaštite. Među njima se nalaze:
⦁ stambeni objekti velike površine i spratnosti,
⦁ objekti u kojima se okuplja veliki broj osoba i/ili čuvaju vrednosti (objekti javnih servisa, obrazovne i naučne institucije, finansijski, trgovinski i ugostiteljski objekti, hoteli, pozorišta, bioskopi, sportske hale, muzeji i dr.),
⦁ poslovni i proizvodni objekti, posebno objekti, u kojima se rukuje visoko zapaljivim i eksplozivnim materijama,
⦁ objekti energetske, vodovodne, saobraćajne, telekomunikacione i IT infrastrukture.
Sistemi protivpožarne zaštite se sastoje od:
⦁ detektora, pod kojima se podrazumevaju automatski detektori (dima, toplote) i/ili ručni javljači požara;
⦁ uređaja za automatsku dojavu požara;
⦁ uređaja za zvučnu i svetlosnu signalizaciju;
⦁ uređaja za automatsko i poluautomatsko gašenje, u slučaju da postoji zahtev za ispuštanjem sredstava za gašenje po izbijanju požara;
⦁ protivpožarne centrale kao uređaja sa upravljačkim funkcijama;
⦁ kablovskih instalacija i dr.
Tehnološki razvoj sistemima protivpožarne zaštite je uslovio da se komunikacija njegovih komponenata sa krajnim korisnikom oslanja na telefonske linije, GSM i IP tehnologiju komunikacije.
U okviru automatske detekcije požara se razvoj tehnologije uglavnom kreće:
⦁ protivpožarne centrale u cilju ostvarivanja bolje komunikacije, prikupljanja i obrade informacija i skoro trenutnog odlučivanja i izvršenja potrebnih akcija;
⦁ tačne i rane detekcije porasta temperature, koncentracije zapaljivih i eksplozivnih gasova, mikroskopskih čestica dima u vazduhu, sa detektorima koji vrše uzorkovanje vazduha primenom lasera;
⦁ detektora koji istovremeno detektuju više parametara, odnosno u sebi sadrže senzore različitih tipova (optički, termički i senzori ugljeni-dioksida i plamena);
⦁ automatskih i ručnih javljača u smislu kvaliteta i samog principa rada, koji prenose signal do protivpožarne centrale;
⦁ elemenata za zvučnu i svetlosnu signalizaciju;
⦁ načina efikasnog i efektivnog obaveštavanja svih zainteresovanih strana (osoba koje se nalaze u objektu, osobe koje su odgovorne za reagovanje na požarnu opasnost, menadžerska i upravljačka struktura, službenici fizičkog obezbeđenja, vatrogasno-spasilačke jedinice i drugi interventni timovi) potrebnim informacijama putem SMS-a, e-mail-ova, poruka u okviru aplikacije i sl.
Savremeni sistemi protivpožarne zaštite pružaju mnoge prednosti, a za sisteme za ranu detekciju požara među kojima izdvajamo da omogućavaju:
⦁ detekciju promena u koncentraciji zapaljivih i eksplozivnih gasova, temperature i dima na osnovu čega donose odluku o automatizovanom i/ili poluautomatizovanom aktiviranju elemenata za uzbunjivanje i prenos informacija;
⦁ identifikaciju tačne lokacije na objektu gde je izbio požar;
⦁ pravovremeno pozivanje na aktivnost stručnih lica, kako bi uticali na novonastale okolnosti i sprečili izbijanje požara u štićenom prostoru, aktiviranjem rashladnih i ventilacionih uređaja i sl;
⦁ brzu reakciju adekvatnim uređajima i sredstvima za automatizovano gašenje požara;
⦁ zvučnu i svetlosnu signalizaciju i obaveštavanje ljudi i njihovo usmeravanje na evakuacione puteve i putem drugih saveta u slučaju požara;
⦁ stručnom licu da donese adekvatnu i pravovremenu odluku o daljem postupanju u okviru reakcije na požar izvršavanjem automatizovanih inicijalnih aktivnosti gašenja;
⦁ trenutnu spoznaju tačne lokacije izbijanja požara, čime se olakšava organizovanje reakcije i angažovanje potrebnih interventno-spasilačkih timova (vastrogasno-spasilačke jedinice, službe hitno medicinske pomoći, policija i dr.);
⦁ trenutni uvid u štićeni prostor u kome je izbio požar, utvrđivanje njegovog uzroka, razvoja, rukovođenje akcijom spasavanja itd. kada su integrisani sa drugim tehničkim sistemima zaštite; smanjuju ljudske i materijalne resurse potrebne za ostvarivanje visokog stepena bezbednosti lica, imovine i poslovanja.