Over 10 years we help companies reach their financial and branding goals. Engitech is a values-driven technology agency dedicated.

Gallery

Contacts

411 University St, Seattle, USA

engitech@oceanthemes.net

+1 -800-456-478-23

Procenom rizika se utvrđuju bezbednosni rizici u zaštiti lica, imovine i poslovanja i predlažu mere kojima se ti rizici mogu smanjiti na prihvatljiv nivo. U okviru procene rizika se identifikuju i analiziraju rizici koji ugrožavaju bezbednost lica, imovine i poslovanja i predlažu preventivne i reaktivne mere za njihovo ublažavanje. Na osnovu izrađene procene rizika naši stručnjaci će predložiti sisteme tehničke zaštite za koje smatraju da će ublažiti postojeće rizike. Ova usluga je od velikog značaja jer od dobro procenjenih potreba i predloženih mera zavisi efikasnost i efektivnost sistema tehničke zaštite. Usleg toga je zakonodavac propisao obavezu izrade procene rizika i Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja (u daljem tekstu: Akt o proceni rizika) za pravna lica, osim za mikro pravna lica.

Bitan aspekt procene rizika je cost-benefit analiza, odnosno isplativost ulaganja u odnosu na postignute efekte, mogućnosti i potrebe naših klijenata. Procena rizika je usluga kojom se omogućava planiranje, projektovanje i ugradnju sistema tehničke zaštite po meri klijenta. Značaj se dokazuje decenijama unazad u različitim oblastima, a mi ćemo vam je praktično prikazati izradom Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.

Akt o proceni rizika je krovni dokument koji se izrađuje u cilju identifikacije ugrožavajućih faktora po štićene vrednosti (nominalne i nenominalne), u vidu izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja, procene nivoa rizika kao i njegovog odgovarajućeg tretmana, kako bi se rizik od ugrožavanja sveo na najmanju moguću, a prihvatljivu meru, i time uspostavilo zadovoljavajuće bezbednosno stanje u organizaciji.

Navedeno praktično znači da ćete u okviru jednog dokumenta moći da sagledate šta narušava bezbednost lica, imovine i poslovanja vaše organizacije i na koji način možete da je unapredite.

Ostvarivanjem visokokvalitetne saradnje između organizacije i menadžera za procenu rizika, omogućava se tačna identifikacija potencijalnih rizika. Menadžer rizika može da pomogne organizaciji da unapredi svoje upravljanje, procedure i konkretne postupke kako bi otklonila neprihvatljive rizike.

Zbog čega je Akt o proceni rizika značajan za vašu organizaciju?

Kvalitetno izrađen Akt o proceni rizika prema standardu SRPS.AL2.003:2017 treba da vam omogući:


⦁ svest o potrebi procene rizika i postupanja sa rizikom;
⦁ usaglašenost sa relevantnim pravnim i regulatornim zahtevima i standardima;
⦁ pouzdanu i efektivnu osnovu u planiranju i donošenju odluka;
⦁ definisanje kontrolnih mehanizama kojima se omogućava efektivno i efikasno donošenje odluka i planiranje;
⦁ efektivnu pripremu i korišćenje resursa za procenu rizika;
⦁ veći stepen primene mera zaštite;
⦁ unapređeno korporativno upravljanje;
⦁ unapređeno finansijsko izveštavanje;
⦁ unapređenu identifikaciju prilika i potencijalnih opasnosti;
⦁ unapređenu prevenciju i suočavanje sa remetilačkim događajima;
⦁ poboljšanu operativnu efikasnost i efektivnost;
⦁ povećano poverenje ključnih zainteresovanih strana;
⦁ smanjenje gubitaka;
⦁ efikasno proaktivno upravljanje.

Kako izgleda proces procene rizika i izrade Akta o proceni rizika?

Prilikom izrade Akta o proceni rizika prvobitno se uspostavlja i određuje eksterni kontekst koji treba da obuhvati sve faktore izvan organizacije koji mogu da ostvare uticaj na njene ciljeve, dok se u okviru internog konteksta identifikuju svi činioci od značaja za poslovanje organizacije i ostvarivanje njenih ciljeva.

Proces identifikacije rizika podrazumeva pronalaženje, prepoznavanje i opisivanje rizika, odnosno, utvrđivanje postojećeg stanja identifikacijom potencijalnih opasnosti, izvora potencijalnih opasnosti, događaja ili niza okolnosti i njihovih posledica.

Zatim se pristupa procesu analize i vrednovanja rizika, koji podrazumeva razmatranje uzroka, izvora i obima potencijalnih opasnosti, njihovih pozitivnih i negativnih posledica, kao i verovatnoću pojavljivanja, uz postojeće mere postupanja sa rizikom i njihovu efikasnost.

Postupanje sa rizikom je proces modifikovanja rizika, za koji se sa aspekta negativnih posledica vezuju izrazi „ublažavanje rizika“, „eliminisanje rizika“, „prevencija rizika“ i „smanjenje rizika“. Na osnovu izrečenih i predloženih mera organizacija, odnosno njen menadžment, vrši izbor, postavlja prioritete, preispituje željene efekte, te balansiranjem troškova i napora u primeni mere i koristi koja se očekuje donosi odluku i izrađuje planove za postupanje sa rizicima.

Šta obuhvata procena rizika?

Standard SRPS.AL2.003:2017 - Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika propisuje zahteve i metodologiju procene rizika, kroz uputstva vezana za principe rada, proces identifikacije, analize i vrednovanja rizika i odgovarajuću primenu rezultata procene rizika u cilju poboljšanja korporativne bezbednosti i otpornosti organizacije.

Standardom je propisan sadržaj i metodologija za izradu akta o proceni rizika koji obuhvata procenu rizika u 11 oblasti:

⦁ procenu rizika opštih poslovnih aktivnosti;
⦁ procenu rizika po bezbednost i zdravlje na radu;
⦁ procenu pravnih rizika;
⦁ procenu rizika od protivpravnog delovanja;
⦁ procenu rizika od požara;
⦁ procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
⦁ procenu rizika od eksplozija;
⦁ procenu rizika od neusaglašenosti sa standardima;
⦁ procenu rizika po životnu sredinu;
⦁ procenu rizika u upravljanju ljudskim resursima;
⦁ procenu rizika u oblasti informaciono – komunikaciono – telekomunikacionih (IKT) sistema.

Za koga je procena rizika obavezna?

Procena rizika obavezna je za sva pravna lica, bez obzira na to da li imaju uspostavljen sistem fizičko-tehničke zaštite ili ne, izuzev zaštite:
⦁ lica;
⦁ zaštite objekata za stanovanje;
⦁ zaštite javnih skupova na kojima redarsku službu obavljaju samo redari angažovani od organizatora okupljanja;
⦁ zaštite mikro pravnih lica i preduzetnika koji su klasifikovani u skladu sa klasifikacijom za razvrstavanje pravnih lica po propisima kojima se uređuje računovodstvo, računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji.

Izrada Akta o proceni rizika prethodi uspostavljanju sistema fizičko-tehničke zaštite jer je u članu 20. Zakona o privatnom obezbeđenju definisano da davalac usluga privatnog obezbeđenja, osim usluga procene rizika, sa korisnikom usluga ne može da zaključi ugovor kojim se ugovara manji nivo usluga obezbeđenja od onih koji su predviđeni aktom o proceni rizika kada je ova procena obavezna u skladu sa ovim zakonom.

Akt o proceni rizika izrađuje se za jedno pravno lice, i obuhvata procenu celokupne imovine, lica i poslovanja tog pravnog lica (sve objekte koji su u vlasništvu pravnog lica i objekte koje pravno lice koristi na osnovu ugovora o zakupu prostora).

Kada se vrši ažuriranje Akta o proceni rizika?

Akt o proceni rizika, ažurira se periodično u skladu sa promenom unutrašnjih i spoljnih uslova kojima se menja nivo rizika, a najmanje jednom u tri godine.

Koja dokumentacija se izrađuje na osnovu Akta o proceni rizika?

Na osnovu Akta o proceni rizika kao i zahteva korisnika sistema fizičko-tehničke zaštite izrađuju se Plan obezbeđenja i Projekat tehničke zaštite.

Ko izrađuje Akt o proceni rizika ?

Procenu rizika izrađuju pravna lica sa odgovarajućom licencom za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, odnosno procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, izdatom od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Plan sistema tehničke zaštite izrađuje pravno lice koje poseduje licencu MUP-a za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika, dok projektnu dokumentaciju izrađuje pravno lice koje poseduje licencu projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite.

DBS poseduje sve navedene licence. Za više informacija pogledajte: Normativi poslovanja.

Koje kaznene odredbe su propisane Zakonom o privatnom obezbeđenju?

Propisane kaznene odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju se mogu izreći i korisniku i davaocu usluga privatnog obezbeđenja u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, a za odgovorno lice u pravnom licu od 25.000 do 150.000 dinara.

Usluge