Alarmni sistemi

alarmni sistemi cover head headline header naziv naslov

Alarmni sistemi su elektronski sistemi tehničke zaštite čija je osnovna namena detektovanje neovlašćenog ulaska ili štetnog događaja (razbojništvo, požar)u prostoru koji štite i o tome obaveste korisnika sistema.

Alarmni sistemi se prema nameni mogu podeliti u tri kategorije:

  • protivprovalni alarmni sistemi – detekcija neovlašćenog pristupa štićenom prostoru;
  • protivprepadni alarmni sistemi – zaštita prostora od razbojništva i/ili nasilja;
  • protivpožarni alarmni sistemi – detekcija požara u štićenom prostoru (Ovi sistemi uspešno detektuju pojavu požara ali se u Zakonu o zaštiti od požara ne prihvataju za sisteme dojave požara).

Alarmni sistemi se mogu sastojati i od više podsistema, pa tako jedan alarmni sistem može u sebi sadržati sve tri kategorije.

Savremeni alarmni sistemi pružaju zaštitu unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora objekta, lica koja u njemu borave, imovine i poslovanja organizacije.

Iako se alarmni sistemi razlikuju u zavisnosti od specifične namene, načina detekcije štetnog događaja, načina dojave i vremena operativnog funkcionisanja, kao osnovne karakteristike alarmnih sistema se izdvajaju:

  1. Aktivacija alarmnog sistema

U smislu detekcije štetnog događaja, protivprovalni i protivpožarni alarmni sistemi se oslanjaju na senzore i/ili magnetne kontakte, dok protivprepadni sistem zavisi od aktivacije prekidača tihe dojave od strane direktnog korisnika, odnosno inicirane detekcije.

  1. Zvučna i svetlosna signalizacija

Protivpožarni alarmni sistem podrazumeva zvučnu i svetlosnu signalizaciju pri otkrivanju požara kako bi se upozorile sve osobe u štićenom prostoru. Zvučna signalizacija je značajna kod protivprovalnog alarma jer izaziva strah, otežava izvršenje kriminalnih radnji i upozorava okolinu da je provala u toku.

  1. Tiha dojava

Dojava u slučaju protivprepadnog sistema treba da pozove na aktivnost samo službenike obezbeđenja i spasilačno-interventne službe (policija, vatrogasno-spasilačka jedinica, specijalni interventni timovi, služba hitne pomoći).

  1. Uvek budni

Kada je u pitanju vreme operativnog funkcionisanja, protipožarni alarmni sistemi su aktivni od 00 do 24 časa, protivprepadni sistemi se, takođe mogu koristiti celodnevno ukoliko se u štićenom prostoru uvek nalazi lice. Protivprovalni alarmni sistemi svoju funkciju najbolje vrše van vremena u kome se dosta lica kreće štićenim prostorom, ali nude mogućnost zoniranja prostora sa zasebnim programiranjem.

Alarmni sistemi nude nekoliko specifičnih pogodnosti, među kojima su:

  • izrada rešenja alarmnog sistema koji odgovara potrebama korisnika objedinjavanjem sistema različite namene i njihovom integracijom sa drugim sistemima (protivpožarni, kontrola pristupa i dr.) u jedinstveni sistem tehničke zaštite;
  • centralna kontrola i najsloženijih sistema;
  • vremensko programiranje i programiranje po zonama štićenog prostora;
  • lokalna i daljinska dojava i osmatranje;
  • naknadno proširenje sistema;
  • nesmetano vršenje funkcije prilikom prekida dovoda električne energije ukoliko im je omogućeno rezervno napajanje (putem agregata ili ugrađenih baterija).

Alarmni sistemi imaju izuzetno široku primenu u zavisnosti od njihove namene. Posebno treba  izdvojiti primenu alarmnih sistema u okviru:

  • bankarskog sektora – zbog specifičnosti poslovnih delatnosti, organizacije koje se bave finansijskim transakcijama, bankarstvom, berzom i osiguranjem izdvajaju se kao posebna kategorija korisnika alarmnih sistema s obzirom na dugu tradiciju upotrebe sistema tehničke zaštite;
  • javnog sektora – državne institucije su od neovlašćenog pristupa, neovlašćenog dolaska u posed, otuđenja i/ili uništenja poslovnih podataka, u zavisnosti od potrebnih mera zaštite lica, imovine i poslovanja, zaštićene alarmnim sistemima različite kompleksnosti;
  • industrijskog sektora – zaštita lica, imovine i poslovanja u okviru industrija danas ima jednak značaj u svim granama, s obzirom na činjenicu da je zaštita lica, imovine, opreme, kvaliteta i samog proizvoda, kao i ukupnog poslovanja fokus države i njene politike usmerene na smanjivanje rizika, npr. IT, energetika, prehrambena industrija, hemijska industrija, farmacija, mašinstvo, automobilska industrija, telekomunikacije, transport i dr.;
  • javnih zgrada – objekti u državnom ili privatnom vlašništvu u kojima borave, rade i kreću se zaposleni, u kojima se upravlja novcem, hartijama od vrednosti i poverljivim podacima (poslovnim ili podacima o ličnosti) imaju potrebu za zaštitom koju alarmi pružaju. U pomenute tipove zgrade spadaju: zdravstvene i obrazovne institucije, stanice drumskog, železničkog i vazduhoplovnog saobraćaja, muzeji, galerije, pozorišta, bioskopi, sportske dvorane, tržni centri, hoteli i dr.

Elementi alarmnih sistema su:

  • Alarmna centralaje osnovna komponenta sistema koja prima, obrađuje i procesuira signale dobijene od ostalih komponenti.
  • Upravljački elementje najčešće šifrator/tastatura, daljinska komanda ili drugi modul za udaljeno upravljanje sistemom.
  • Detektori/senzorisu elementi u sistemu koji detektuju neku neželjenu pojavu npr. pokušaj ulaska u štićeni prostor, pojavu dima ili povišene temperature, poplavu, curenje plina itd.
  • Element za signalizacijuje sirena za unutrašnju ili spoljašnju primenu, telefonski ili GSM/GPRS komunikator itd.

U ponudi su žičani i bežični alarmni sistemi čije karakteristike zavise od namene sistema i tehnoloških karakteristika uređaja i opreme te se o tehnologiji može govoriti u kontekstu svakog elementa sistema.

Alarmna centrala, koja se postavlja unutar štićenog prostora, i kontrolna tastatura, koja se postavlja neposredno kod ulaza u štićeni prostor, predstavljaju jednu celinu iako se radi o dva uređaja. Alarmna centrala objedinjuje sve delove alarmnog sistema i može da:

  • vrši napajanje senzora,
  • obrađuje signale koji iz njih pristižu,
  • uključuje zvučnu i/ili svetlosnu signalizaciju po potrebi,
  • obaveštava korisnike i/ili operativni centar o štetnom događaju i statusu,
  • kontinuirano prati antisabotažne prekidače na senzorima i sirenama, kao i stanje kablova, kako bi zaštitila sistem od namernog i/ili slučajnog onesposobljavanja.

Kontrolna tastatura služi za upravljanje alarmnim sistemom od strane korisnika, od programiranja prilikom ugradnje i puštanja u rad, preko programiranja korisničkih šifri, uključivanja i isključivanja alarmnog sistema, do upravljanje zonama štićenog prostora.

Detektori ili senzori podrazumevaju različite tehnologije s obzirom na njihovu namenu. Postoje detektori za zaštitu prostora (magnetni kontakti, detektori loma stakla, detektori pokreta), detektori za zaštitu od pomeranja predmeta, za detekciju požara, za zaštitu od zapaljivih i štetnih gasova i isparenja i detektori poplave, kao i prekidači tihe dojave, a svaki od pomenutih razvija se sa napretkom specifičnih tehnologija.

Koja će se tehnologija koristiti zavisi i od toga da li će dojava alarma biti lokalna i/ili daljinska, da li je komunikacija između zaduženih korisnika i uređaja za dojavu jednosmerna ili dvosmerna, a posebno od puta prenosa alarma (komutirana telefonska linija, zakupljena telefonska linija, optički kabl, bežični (radio) prenos i prenos mreži mobilne telefonije). Unutrašnje i spoljašnje sirene za zvučnu i svetlosnu signalizaciju, kao i svi drugi elementi alarmnih sistema, dostupni su u različitim modalitetima i osposobljeni da štite i detektuju namerno i slučajno onesposobljavanje na različite načine.

Savremeni alarmni sistemi pružaju mogućnosti upravljanja, integracije, automatizacije, osmatranja i dojave, kako sa lokacije objekta tako i na daljinu. Alarmni sistemi pružaju i mogućnost individualnog zoniranja štićenog prostora i programiranja složenih sistema višestruke namene radi pružanja najvišeg mogućeg stepena bezbednosti i najmanje verovatnoće lažnih alarma i drugih otkaza sistema.

Neke od prednosti primene alarmnih sistema su:

  • ušteda (manji broj ugrađenih uređaja, opreme i žičanih instalacija, smanjena potrošnja električne energije),
  • olakšano korišćenje i upravljanje alarmnim sistemom,
  • različiti antisabotažni mehanizmi za zaštitu sistema i dr.